Šta treba znati o zoonozama koje mogu preneti kućni ljubimci?

U urbanoj sredini, na otvorenom i zatvorenom terenu delimo isti prostor sa našim ljubimcima. U kući ili stanu možda imamo malu decu, starije bolesne ljude ili trudnice kao osetljive kategorije. Prisustvo kućnih ljubimaca svakako obogaćuje naš život, ali treba znati da li ga i kako ugrožava? Bolesti koje mogu da ugroze čoveka, a dolaze od strane životinja se nazivaju zoonoze. Ove bolesti mogu biti prenete na čoveka od bolesnih životinja, ili naizgled zdravih, koje su prenosioci nekog uzročnika. Ti uzročnici mogu biti mikroorganizmi: bakterije, rikecije i virusi, kao i gljivice i paraziti.

Sprovođenje preventivnih mera i adekvatne zdravstvene zaštite uz edukaciju odraslih i dece mogu da spreče većinu problema koji mogu da nastanu zbog neobaveštenosti ili nebrige. Istovremeno, poznavanje ovog aspekta držanja ljubimaca u kućnim uslovima predstavlja imperativ za odgovorno vlasništvo. Kao i ljudi, životinje su nosioci raznovrsne mikroflore u svom organizmu i u izlučevinama. Neki od ovih mikroorganizama su patogeni i mogu ugroziti zdravlje. Zoonozu čovek može dobiti i od divljih životinja, glodara, artopoda, ptica i slepih miševa koji žive u neposrednom čovekovom okruženju, kao i od domaćih životinja. U ovom tekstu zadržaćemo se na bolestima i uzročnicima koji se odnose na kućne ljubimce, pre svega pse i mačke. Treba ipak imati u vidu da i ptice, neki glodari, kornjače pa i druge egzotične vrste (zmije), mogu biti kućni ljubimci. Svaka od ovih vrsta ima svoje specifične uslove života i predispozicije za različita oboljenja. O tome se treba detaljno informisati pre nego što ih uvedemo u naš život. Tako su, na primer, kornjače prirodni rezervoar za Salmonelu, koja njih ne ugrožava, ali je za ljudsku populaciju potencijalno veoma opasna.

Najčešći put prenošenja zoonoza je direktni kontakt sa životinjama. Osim toga, kontaminirana okolina (vazduh, zemlja i voda, površine u stanu ili na nameštaju) mogu biti izvori uzročnika zaraza. Sa zelenih i javnih površina, kontaminiranih izmetom pasa mogu se preneti neki uzročnici zoonoza koje ćemo pomenuti kasnije. Ujedom zaražene životinje, mogu se preneti različite infekcije bakterijskog porekla, ali i virusne. Od njih je najopasnije besnilo, koje je redovnom vakcinacijom pasa i mačaka skoro iskorenjeno.

Na pojavu i prenošenje zoonoza utiču različiti faktori. Neke od njih su posebno aktuelne u određenim periodima godine dok su pojedine karakteristične za geografske regije. Tako, na primer, temperatura i vlaga mogu da pojačaju ili smanje vitalnost infektivnih oblika uzročnika.

Prevencija zoonoza

Za uspešnu prevenciju i zaštitu od zoonoza, kao i za njihovo suzbijanje, od posebnog značaja je dobro poznavanje puteva prenošenja i širenja bolesti.

Generalne preporuke za prevenciju zoonoza su:

1. Redovna veterinarska kontrola i vakcinacija kućnih ljubimaca.
2. Redovno pranje ruku posle upotrebe toaleta i kontakta sa životinjama.
3. Masovna edukacija stanovništva, posebno dece i vlasnika pasa.
4. Lečenje kliconoša i parazitonoša.
5. Zaštita od insekata: mehanička ili korišćenjem različitih repelenata.
6. Uništavanje vektora ili njihovih legala.
7. Stavljanje pod kontrolu nevlasničkih pasa.
8. Donošenje odgovarajućih zakonskih propisa o držanju i šetanju pasa.

KORONA VIRUS I KUĆNI LJUBIMCI

Najnovije iskustvo u oblasti zoonoza je infekcija Kovid virusom koji je ozbiljno ugrozio ljudsku populaciju, a doneli su ga slepi miševi, koristeći i druge životinje kao prenosioce (npr. svinje). Neki drugi Korona virusi često dovode do infekcija različitih domaćih životinja, a posebno mlađih kategorija kao što su telad, jagnjad i prasad. Najčešći vidovi kliničkih manifestacija koje se pojavljaju kod njih su grupisani u dve forme: enterične (crevne) i respiratorne. Kao i kod drugih virusnih infekcija, uvek postoji poremećaj opšteg zdravstvenog stanja, sa manje ili više povišenom temperaturom, apatijom i smanjenim ili potpunim izostankom apetita. Specifični simptomi veoma zavise od sojeva Korona virusa koji su izazvali infekciju. Terapija se zasniva na nespecifičnoj i potpornoj terapiji u zavisnosti od kliničkih manifestacija bolesti. Morbiditet može da bude visok ali ishod ovih infekcija kod životinja, gotovo nikad nije fatalan.

Za ove viruse postoji mogućnost imunoprofilakse vakcinacijom. Razvijene su vakcine za različite vrste domaćih životinja i u manjoj ili većoj meri, one su u upotrebi i u našoj zemlji. Za ove Korona viruse, izolovane od domaćih životinja u Republici Srbiji, prema do sada poznatim podacima, nije utvrđeno da izazivaju oboljenja ljudi. Praktično nije utvrđeno da se oni mogu preneti na ljude i izazvati poremećaje zdravstvenog stanja.

Najnovija opsežna istraživanja dokazuju da se kovid infekcija relativno često pojavljuje kod pasa i mačaka čiji su vlasnici inficirani. Tok bolesti i njen ishod kod ljubimaca nisu komplikovani, kako je to bilo kod ljudi. Većina zaraženih kućnih ljubimaca bila je asimptomatična ili je imala samo blage simptome. Istraživači sa Univerziteta u Utrehtu su poslali mobilnu veterinarsku stanicu da obilazi kovid pozitivna domaćinstva po Holandiji. To istraživanje trajalo je skoro 200 dana i uzeti su brisevi od 310 kućnih ljubimaca iz 196 domaćinstava u kojima su zabeleženi slučajevi zaraze ljudi. Šest mačaka i sedam pasa je imalo pozitivne PCR rezultate, dok su 54 životinje imale antitela. Rezultati su predstavljeni na Evropskom kongresu kliničke mikrobiologije i zaraznih bolesti. Navodimo ovde izjavu doktora Els Broens sa Univerziteta u Utrehtu: „Ako imate Kovid, trebalo bi da izbegavate kontakt sa vašom mačkom ili psom, baš kao što to radite i sa ljudima. Glavni razlog za zabrinutost nije zdravlje životinja, već moguća opasnost da ljubimci mogu da posluže kao rezervoar za virus i da ga vrate među ljude. Ne možemo da kažemo da postoji nula odsto rizika da sa vlasnici zaraze od ljubimaca“, kaže doktor Broens.

Jedna druga studija sprovedena od strane istraživača sa Univerziteta Gelf u Ontariju, utvrdila je da su mačke, koje su spavale u krevetima vlasnika pod posebnim rizikom od zaraze. Ukupno je 48 mačaka i 54 psa iz 77 domaćinstava, testirano na prisustvo anti-Kovid antitela. Oko 67 odsto mačaka i 43 odsto testiranih pasa je imalo pozitivan rezultat. Poređenja radi, među testiranim psima i mačkama iz azila i sa ulica, bilo je samo devet odsto pozitivnih. Četvrtina kućnih ljubimaca je razvila simptome bolesti, kao što su gubitak apetita i teškoće sa disanjem. Kod većine su simptomi bili blagi, ali su zabeležena i tri teža slučaja. Autori studije tvrde da su mačke zbog svog specifičnog metabolizma osetljivije na Kovid od pasa. Džejms Vud sa Odeljenja za veterinarsku medicinu, Univerziteta u Kembridžu kaže da rezultati ova dva istraživanja, uz prethodne dokaze, sugerišu da postoji realna šansa da vlasnici mogu da zaraze svoje pse i mačke. Holandsko istraživanje je temeljno i dokazuje da je oko 20 odsto kućnih ljubimaca bilo zaraženo, ali da su ozdravili. Utvrđeno je da virus obično ne prelazi sa pasa i mačaka na druge životinje ili na njihove vlasnike.

NAJČEŠĆE ZOONOZE KOJE MOGU DA PRENESU LJUBIMCI

1. Bolest mačjeg ogreba je bakterijska infekcija koju u većini slučajeva prenose mačke, psi ređe. Uzročnik je bakterija Bartonella Henselae. Kod većine obolelih na koži nastane jedna ili više papula (malih plikova) koje traju od 7 do 20 dana. Nakon 2-3 nedelje, mogu se pojaviti regionalno povećani limfni čvorovi uz umor, glavobolju, dehidrataciju i povišenu temperatura.
2. Mikrosporoza je gljivična infekcija životinja, a čoveka može zaraziti jedna vrsta, Microsporum canis, koja se sreće kod mačaka i pasa. Prenosi se kontaktom sa zaraženom životinjom. Obolela područja su obično bez dlake uz perutanje kože.
3. Salmoneloza i Kampilobakterioza su izazvane crevnim bakterijama. Salmonela se najčešće prenosi kontaminiranim namirnicama životinjskog porekla, dodirom sa životinjama kliconošama ili njihovim sekretima ili preko zaraženih kokošijih jaja. Kampilobakter se prenosi preko izmeta, vode i nepasterizovanog mleka. Simptomi za ove bolesti su isti: proliv, povraćanje, temperatura i bolovi u trbuhu. Kućni ljubimci (osim nekih vodozemaca) retko mogu biti izvor ovih zaraza.
4. Besnilo je akutna zarazna bolest uzrokovana virusom iz porodice rabdovirusa. Na čoveka se prenosi ugrizom zaražene životinje. Najopasnija je od svih zoonoza i kod nepravovremenog lečenja je smrtonosna.
5. Tularemija je zarazna bolest koju izaziva bakterija Francisela tularensis. Nešto ređe, bakterija može ući u respiratorni trakt ili kroz kožu trljanjem ili ubodom krpelja koji je boravio na životinji. Tularemija se manifestuje naglim povećanjem telesne temperature sa čirevima na koži, povećanim limfnim čvorovima i problemima sa disanjem ili varenjem, zavisno od mestu ulaska.
6. Q-groznica (mišja groznica) je bolest uzrokovana rikecijom Coxiella burnetti. Čovek se najčešće zarazi udisanjem prašine i kontaminiranim izlučevinama ovce, koze ili krave. Bolest se ispoljava naglim povećanjem telesne temperature, glavoboljom u predelu iza očnih jabučica i preznojavanjem. Često nastaju promene na plućima u vidu atipične pneumonije.
7. Psitakoza je poznata i kao papagajska groznica. Prenosi se dodirom sa zaraženim ptičjim izmetom ili prašinom koja se nakuplja u ptičijem kavezu.
8. Toksoplazmoza je parazitska bolest, a uzročnik je Toxoplasma gondii u svom stadiju spore. Najozbiljniji ishod ove infekcije je prelazak uzročnika sa trudnice na plod, koji još nema stvorena antitela. Osim za plod, parazit je uglavnom bezopasan za ljude i infekcija prolazi uz blage simptome uz stvaranje trajnog imuniteta.
9. Toksokaroza je bolest uzrokovana parazitom Toxacara canis (mala pseća glista) koja živi u crevima pasa i mačka. Bolest je dosta ozbiljna zbog toga što u stadijumu larve paraziti kruže celim telom pa u najgorem slučaju kod imunološki kompromitovanih ljudi ili dece (najviše oboljevaju deca), mogu završiti u oku i u mozgu.
10. Šuga je bolest koja je uzrokovana grinjama i na ljude se prenosi sa zaraženog psa ili mačke. Bolest je skoro potpuno bezopasna, a uzrokuje blagi svrab koji traje nekoliko dana zbog toga što su grinje izuzetno osetljive na spoljašnje uslove.

Na uzročnike zoonoza su najosetljivija deca i trudnice. Međutim, uz pravilnu negu ljubimaca i savesno ponašanje vlasnika, edukaciju i redovno održavanje higijene nijedna od tih bolesti neće biti opasna za decu i ostale ukućane. Zbog toga se treba pravilno pripremiti i ne uskraćivati sebi sve radosti i punoću života sa svojim ljubimcima.

Prof dr sci.vet.med. Danica Marković