Bezbedna i efikasna upotreba lekova za kućne ljubimce: kućna apoteka i zdravlje vaših životinja

Ljubav prema kućnimm ljubimcima je bezgranična, tako da je i želja da im pomognemo kada su u nevolji ili kada im nije dobro takođe bezgranična. Šta tada radimo? Naravno, posežemo za lekovima iz kućne apoteke prateći analogiju da nešto što može da pomogne čoveku, može da pomogne i našem ljubimcu. Zapravo se vodimo logikom: ako je dobro za mene, ako nije štetno za moje dete, pa neće naškoditi ni mom ljubimcu. Ali u realnosti to nije tako, zato treba shvatiti da pas ili mačka nisu mali ljudi.

Dajući ljubimcima lekove iz humane palete pravi se greška, često velika, koja ne retko može imati fatalne posledice po ljubimca.

Ako je definicija leka univerzalni pojam, a jeste, zašto ne treba bez detaljne konsultacije sa veterinarom posezati za lekovima iz kućne apoteke u cilju preveniranja ili lečenja pasa, mačaka, ptica ili drugih kućnih ljubimaca?.

Odgovor leži u činjenici da se čovek kao pacijent značajno razlikuje od životinje kao pacijenta pa samim tim i od onih koje se drže kao kućni ljubimci. Razlika je u masi tela, površini kože, metaboličkim putevima, prisustvu ili odsustvu određenih enzima koji razlažu lek, farmakodinamici i farmakokinetici leka, brzini i putevima izlučivanja leka, toksičnosti, dozi koja će biti efikasna i mnogim drugim faktorima.

Lek iz humane palete se može dati svesno, sa namerom da se pomogne u prevazilaženju nekog zdravstvenog problema kod ljubimca ili se to desi pri nesavesnom odlaganju lekova kada ih ljubimci sami uzmu. Radoznala su to bića.

Takvih primera ima mnogo: padne vam lek pri uzimanju iz folije i brzinom svetlosti nestane u ustima vašeg psa ili mačke, ostavite otvorenu tašnu u kojoj se nalazi priručna apoteka koju nosite uz sebe, evo vašeg mačora koji je u tašni i sladi se skrivenim „bombonama“. Ostavite sjajnu foliju sa lekovima na noćnom stolu i evo vaše ptice koja sa zadovoljstvom kljucka lek. Ovo su samo neke nehotične greške koje se dešavaju u svakodnevnom suživotu sa ljubimcima.

Toksični efekti pri upotrebi „humanih“ lekova su zaista različiti i zavise pre svega od vrste i količine popijenog leka, kao i od vrste, rase, veličine kućnog ljubimca i niza drugih faktora. Problemi koji nastaju kao posledica davanja „humanog“ leka na svoju ruku se kreću u širokom opsegu od blagih stomačnih problema, preko intenzivnijeg povraćanja, otežanog disanja, ubrzanog ili usporenog rada srca, poremećaja rada bubrega i/ili jetre, sve do drhtavice, poremećene ravnoteže, posrtanja, pa čak i kome i uginuća.

Koji su to lekovi ili grupe lekova, a najčešće se daju svesno ili se unesu akcidentalno u organizam ljubimca. Paleta je veoma široka, ali ćemo je suziti na ono što je najuobičajenije i najčešće u svakodnevnoj praksi.

Najčešće se svakako poseže za nesteroidnim analgeticima, odnosno lekovima za ublažavanje bolova kod ludi. Dijapazon ove grupe lekova je veoma širok, ali se najčešće daju diklofenak, brufen, paracetamol, ponekad tilenol i veoma često aspirin, odnosno acetil salicilna kiselina. Bol je neprijatna senzacija za svako živo biće, pa tako i za naše voljene ljubimce. U slučaju da primetite bol kod vašeg ljubimca biće znatno manje posledica od trpljenja bola u odnosu na davanje analgetika iz humane palete.  Nikada, apsolutno nikada, ne treba dati lek protiv bola iz asortimana humanih lekova kućnom ljubimcu (izuzev ako su propisani od strane ordinirajućeg veterinara).

Razlozi za ovakav pritsup su mnogobrojni. Iako su ovi lekovi relativno bezbedni za ljude samo jedna do dve tabete kod pasa, najčešće, ali i mačaka mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema. U veoma kratkom roku nakon konzumiranja leka nastaju gastointenstinalni  problemi u vidu povraćanja i proliva, a za nekoliko sati se pojavljuje krv u povraćenom sadržaju i/ili stolici, a zatim dolazi i do problema sa bubrezima.

Aspirin, odnosno acetil salicilna kiselina je odličan primer da se ne sme izvoditi analogija sa upotrebom “humanih” lekova kod ljubimaca.  Sasvim mala količina aspirina može ubiti vašu mačku. Razlog za to je nedostatak jednog enzima koji koji je „zadužen“ za razlaganje acetil salicilne kiseline, tako da se zapravo acetil salicilna kiselina kod mačaka ne metaboliše. Ni psima nije preporučljivo davati aspirin iako oni poseduju enzim koji može razložiti acetil salicilnu kiselinu.

Druga velika grupa lekova koja je, na žalost, danas u čestoj upotrebi kod ljudi su antidepresivi. Antidepresivi se najčešće akcidentalno unesu u organizam ljubimaca. Čak i mala doza ovih preparata može kod pasa i mačaka da izazove po život opasan tremor (podrhatvanje mišića), poremećaj svesti, veoma visoku temperaturu i probleme u radu srca.

Preparati koji se koriste u cilju regulisanja krvnog pritiska takozvani ACE inhibitori (propranolol, karvediol, atenolol i dr.)  dovode do naglog sniženja krvnog pritiska kod pasa i mačaka, zbunjenosti, nestabilnosti i ponekada do poremećaja u radu bubrega i srca. Mnogo opasniji po zdravlje naših ljubmaca su lekovi iz grupe betablokatora koji se koriste u kardiološkoj terapiji. Oni dovode do još drastičnijeg sniženja krvnog pritiska i veoma ozbijnih poremećaja u radu srca. Ove intoksikacije se na žalost često završavaju letalno.

Preparati za kontrolu rađanja su, u veoma malim dozama, dobro tolerisani od strane pasa i mačaka. Najopasniji su svakako za ptice kod kojih dovode do trovanja estrogenom kod kojih može nastati ozbiljno oštećenje kostne srži.

Tireoidni hormoni su danas u veoma čestoj dnevnoj upotrebi u humanoj populaciji. Male doze neće dovesti do značajne intoksikacije i dobro se tolerišu od strane pasa i mačaka, dok veće doze mogu dovesti do podrhtavanja mišića, uznemirenosti, dahtanja, ubrzanog rada srca i agresivnog ponašanja.

Zapamtite: pas ili mačka nisu mali ljudi.

Treba napomenuti da neke supstance koje se dodaju u lek kao nosači ili zaslađivači ili u neke druge svrhe, takođe mogu biti veoma toksični za kućne ljubimce uprkos činjenici da  te iste supstance nisu toksične za ljude. Odličan primer za to je supstanca pod nazivom ksilitol koja se koristi kao zamena za šećer i može se naći u mnogobrojnim namirnicama i lekovima. Ksilitol je bezopasan za ljude, ali su psi alergični na ksilitol i on je ekstremno toksičan za njih. Veoma brzo se resorbuje iz creva, što rezultira otpuštanjem velike količine insulina iz pankreasa, a posledica je nagli pad koncentracije šećera u krvi.  Već u veoma niskim dozama od 0,1 g/kg dolazi do izražene hipoglikemije kod pasa, praćene slabošću i nekordinisanim pokretima. U većim dozama izaziva trajna oštećenja jetre, kolaps i smrt. Simptomi trovanja ksilitolom se javljaju veoma brzo nakon unošenja u organizam, već za 10  do 60 minuta.

Postoje i mnogi drugi lekovi koji se koriste kod ljudi, a koji su štentni za kućne ljubimce ali nisu tako čestoj u upotrebi, pa se i trovanja njima ređe dešavaju.

Ukoliko ste iz neznanja, a u želji da pomognete vašem ljubimcu dali neki “humani“ lek ili je pak ona/on nesmotreno uzeo lek koji nije adekvatno čuvan (da bude van domašaja dece i kućnih ljubimaca) ne čekajte da se pojave znaci trovanja već ga odmah, bez odlaganja odvedite kod veterinara. Ne pokušavajte da sami izazovete povraćanje, ne nudite mleko, bilo kakvu drugu tekućinu ili neke druge medikamente. Poželjno je sa sobom poneti i uputstvo za upotrebu leka koji je ljubimac popio kako bi veterinar u potpunosti mogao da se upozna sa svim karakteristikama leka u cilju primene adekvatne terapije.

Svakako treba naglasiti da se neki lekovi koji se koriste u humanoj medicini mogu koristiti i u veterinarskoj, ali samo onda kada su propisni od strane doktora veterinarske medicine i to baš za određenog ljubimca. Ne smeju se davati drugim ljubimcima po analogiji, zbog toga što postoje veoma izražene individualne razlike i specifičnosti, ne samo među vrstama, već i u okviru iste vrste, pa čak i rase i jedinke. Ukoliko vam veterinar za vašeg ljubimca prepiše lek iz humane palete lekova veoma je bitno da kupite baš taj lek koji je prepisan i da ne uzimate zamenske lekove zbog činjenice da nemaju svi zamenski lekovi isti sastav, iako se radi o istoj aktivnoj supstanci.

Potrebno je uvek naglasiti da je tolerancija na isti lek različita kod ljudi i životinja. Ovo važi I za sporedne efekte, doziranje, a često i načine aplikacije. Dobar primer za to je da je doziranje humanih lekova obično bazirano na godinama pacijenta, a veterinarskih na telesnoj masi pacijenta. Ukoliko vam veterinar prepiše lek iz humane palate, upozoriće vas na sve sporedne efekte, jasno objasniti režim doziranja i pratiće efikasnost prepisanog leka.

Zapamtite: pas i mačka nisu mali ljudi.

Prof. Dr Radmila Resanović

Redovni profesor fakulteta veterinarske medicine – katedra za bolesti kopitara, mesojeda, živine i divljači