Da li su psi daltonisti?

Viđenje boja kod različitih životinjskih vrsta

Možda ste čuli od nekog da psi ne vide sve boje podjednako. To jeste tačno, ali to je slučaj sa mnogim životinjskim vrstama. Verovatno biste se iznenadili kada bismo vam rekli da boje oko nas ne postoje same po sebi, ono što mi vidimo i zovemo bojama je samo odraz talasnih dužina svetlosti koje receptori oka mogu da prime i pošalju u moždane centre gde se te informacije dešifruju kao različite boje. Znači ako postoje receptori u mrežnjači ima boje, ako ih nema, boja se ne vidi. Svet boja je zapravo nepostojeći i čini ga samo sposobnost receptora da prihvati ili ne prihvati svetlosne informacije. Tako se zaista može reći da je boja postojeća samo u oku posmatrača, a kako su oči, to jest fotosenzitivni epiteli mrežnjače različiti kod različitih vrsta, tako će se i njihova viđenja boja razlikovati.

Različite vrste fotosenzitivnih epitela

Ova sposobnost senzitivnog epitela i receptora odnosi se i na jasnoću i oštrinu slike, i širinu vidnog polja. Stručnjaci koji se bave ovim pitanjima zovu se optometristi.

Na mrežnjači postoje ćelije koje čine fotosenzitivni epitel. Na njihovim prijemnim stranama postoje formacije koje čine receptore za svetlost. Dve su osnovne grupe receptorskih ćelija, na jednima su receptori konusnog oblika koji se zovu čepići, a na drugima su oni izduženog štapićastog oblika i zovu se štapići.

Različitosti u broju i rasporedu receptora

Broj i raspored štapića i čepića karakterističan je za vrstu. Čepići (konusni receptori) omogućavaju viđenje boja. Štapići registruju svetlost.

Vid boja kod ljudi i pasa

Čovek je trihromatsko biće i ima tri specifične vrste čepića, za zelenu, plavu i crvenu boju. Pas ima dihromatski vid sa dve vrste čepića. Psi vide paletu boja ali različito od ljudi. Plave i žute boje vide, iako ne jasno, ali crveno i zeleno ne raspoznaju. Obzirom na to da predmeti odašilju različite dužine svetlosnih talasa, oni mogu na taj način da razlikuju intenzitet boje predmeta, i to im ide bolje nego ljudima. Ako im ponudimo crvene i zelene igračke psi ih uočavaju kao sivkasto maslinaste, ali sa različitim podtonovima koji su posledica intenziteta talasnih dužina. Pas bolje vidi od ljudi razlike u intenzitetu boje upravo zato što njegov vid eliminiše neke komponente boja.

Noćni vid i vidno polje

Pas ima prednost na nivou perifernog vida, ima široko vidno polje čime registruje najmanje pokrete, bolje registruje pokrete i vidi u mraku. Osim što u strukturi zida oka u okviru srednjeg sloja postoje posebne ćelijske i tkivne formacije koje se zovu očno ogledalo (tapetum lucidum) gde se svetlost u nekim kristalima zadržava i difuzno odbija na mrežnjaču pojačavajući efekat osvetljenja, za ovaj dobar noćni vid , pre svega su zaduženi receptori koji se zovu štapići. Štapići su posebno osetljivi na svetlost, pa i na najmanji izvor svetlosti i pojedinačni fotoni mogu da pobude ove receptore. Psi imaju veliku gustinu štapića raspoređenih na periferiji mrežnjače tako da i u polusvetlosti dobro vide, a pozicija štapića po obodu mrežnjače registruje i najmanje pokrete u širokom vidnom polju.

Razlike u položaju očiju

Još jedna prednost širine vidnog polja kod pasa je i zbog toga što su očne jabučice pasa postavljene bočno na glavi. Pas nema lice, a na licu čoveka oči su postavljene frontalno, a nos čoveka je ispupčen.

Zaključak

Dakle, čovek ima dobro razvijen centralni vid sa dobrom oštrinom. Zahvaljujući poziciji oka i centralnom vidu kod čoveka fuzija slike je precizna i jasna, a slika je trodimenzionalna. Pas ima prednost na nivou perifernog vida, ima široko vidno polje čime registruje najmanje pokrete, bolje registruje pokrete i vidi u mraku.

Ove osobine su naravno evolutivno predodređene. Psi su kao lovci hvatali plen noću i morali su brzo da se prilagođavaju svim uslovima. Tako su im se dobro razvili štapići. Ljudi su postali pretežno berači plodova, travki i sitnih bobica pa im se centralni vid usavršio, a bilo je i bitno da veoma dobro razlikuju boje hrane koju sakupljaju. Kod čoveka su se usavršili čepići.

Osim ovoga ima još jedna karakteristika koju ste sigurno primetili kod vaših ljubimaca, a to su ogromne oči koje nas verno gledaju i koje najviše volimo kod naših ljubimaca. Same očne jabučice i dužice (pigmentisan deo oka sa zenicom u sredini koja omogućava prolaz svetlosti do mrežnjače) nisu značajno veće kod pasa ali rožnjača (providni deo oka na površini očne jabučice koji se nastavlja bočno na netransparentni beličast deo spoljnjeg omotača, beonjaču) zauzima oko 35% spoljašnje površine oka u poređenju sa 17 do 20% kolika je kod ljudi. Upravo to je razlog što njihove oči izgledaju toliko krupne.

Ako vas interesuju kako vide druge životinje (konji, kornjače, zmije, ptice) zovite nas i rado ćemo vam odgovoriti. Koliko je ovo zanimljivo videćete na ovom malom primeru. Neke vrste ptica (sokolovi i razni drugi predatori iz ptičjeg sveta) osim svetlosnih vide i neke ultraviolentne zrake. Tako oni sa velike visine mogu pronaći miševe u polju jer mišji urin reflektuje ultraviolentne zrake. Ovo je samo jedan detalj, a o oku ptica moglo bi se dosta pričati, jer je njihov vid izuzetan. Evolucija pticama nije dala čulo mirisa razvijeno kao sisarima, ali im je zato vid i sluh daleko napredniji od naših. Za sada se ne zna da li neke vrste vide infracrveno zračenje. Pretpostavlja se da ne vide, iako neke vrste poput slepih miševa, imaju posebne receptore za različite talase, o čemu nauka još nema dovoljno podataka.