Krvne grupe i transfuzija krvi kod pasa i mačaka – istorija i teorija

Krvne grupe i transfuzija krvi kod pasa i mačaka – istorija i teorija

Transfuzija krvi podrazumeva davanje krvi jedne jedinke drugoj, pre svega u svrhu nadoknade većih gubitaka krvi ili lečenja pojedinih bolesti.

Prvi pokušaji lečenja ljudi ovom metodom često nisu bili uspešni a neki slučajevi su završavali letalno.

U savremenoj medicinskoj praksi od velike važnosti je poznavanje krvnih grupa, metoda za ispitivanje podudarnosti krvi davaoca i primaoca, kao i transfuzijskih reakcija.  Primenom tranasfuzije se mogu ublažiti teška stanja nastala gubitkom krvi ili njenih pojedinih komponenata, ali je neophodno smanjiti broj nekompatibilnih transfuzija i mogućih ozbiljnih posledica po zdravlje pacijenata. Transfuzijske reakcije se odnose na neželjene, ponekad veoma teške reakcije koje se javljaju kod pacijenata nakon što prime jedinicu pune krvi ili određene komponente krvi. Kao najčešći simptomi, koji prate transfuzijske reakcije, ističu se: groznica, povraćanje i edem lica, ali se, značajno ređe, mogu javiti poremećaji u disanju i šok.

U humanoj medicini je opisano preko 30 sistema krvnih grupa, a najznačajniji su: ABO, Rh (Rhesus), Lewis, Kell, Duffy, Kidd, MNSs, I, P i Lutheran. Najčešće se određuju krvne grupe u okviru ABO i Rh Sistema, koje izazivaju najsnažnije transfuzijske reakcije. U veterinarskoj medicini ne postoji univerzalni sistem za klasifikaciju krvnih grupa. Za svaku životinjsku vrstu je formiran poseban sistem koji je sličan ABO sistemu kod ljudi ili se u određenoj meri razlikuje od njega.

U veterinarskoj medicini se transfuzija krvi najčešće izvodi kod pasa i mačaka i zbog toga je poznavanje sistema krvnih grupa kod njih najznačajnije.

Istorijat

Prva uspešno izvedena transfuzija se vezuje za dr Richard-a Lower-a, koji je 1665. godine, postupku transfuzije krvi podvrgao dva psa. Zatim je izvedena i prva transfuzija krvi sa životinje na čoveka. Lekar kralja Luja XIV, Jean-Baptiste Denis je 1667. godine, dao krv ovce petnaestogodišnjem dečaku, kojem je više od dvadeset puta „puštana krv“ zbog groznice.

Pokušaji primene transfuzije krvi su, jednim delom, nastali u želji da se ublaže posledice jedog od popularnijih terapijskih postupaka tog vremena – „puštanja krvi“. Lekari tog vremena su mnoge bolesti lečili „puštanjem krvi“, naročito ako su bile praćene visokom telesnom temperaturom. U slučaju da se, nakon toga, stanje ne popravi, pacijenti bi ponovo bili podvrgnuti istom postupku, što je često imalo za posledicu nastanak anemije. Prve transfuzije krvi, lekari su sprovodili bez ikakvog znanja o krvnim grupama tako da su posledice u nekim slučajevima bile fatalne. Otkriće sistema krvnih grupa  ABO sistema je zasluga Karla Landsteinara koji je za to dobio Nobelovu nagradu 193 godine. Prvi opisi krvnih grupa kod pasa datiraju iz 1910. godine, kada su Von Dungern i Hirszfeld kod pasa opisali četiri krvne grupe. Zbog izuzetnog značaja ove terapijske metode, velika pažnja je bila posvećena otkrivanju novih krvnih grupa, definisanju različitih sistema krvnih grupa i uvođenju kriterijuma za standardizaciju krvnih grupa u okviru glavnog sistema krvnih grupa kod pasa (DEA sistem).

 Imunološka osnova sistema krvnih grupa kod pasa i mačaka

Na spoljašnjoj površini membrane eritrocita nalazi se veliki broj molekula proteina, glikoproteina i glikolipida, od kojih se neki mogu smatrati antigenima i sposobni su da izazovu imunsku reakciju. Kada je neki antigen prisutan kod pojedinih pripadnika jedne vrste, ali nije uobičajen za sve pripadnike te vrste (što je slučaj sa antigenima krvnih grupa), on se označava kao aloantigen ili izoantigen.

Ukoliko se određena jedinka izloži aloantigenu koji joj je nepoznat – npr. antigenu strane krvne grupe, doći će do reakcije imunskog sistema koja će rezultirati stvaranjem antitela na dati aloantigen, pri čemu se, u opisanom slučaju, sintetisana antitela označavaju kao aloantitela ili izoantitela. Alo-antitela mogu biti prisutna u cirkulaciji i bez prethodnog izlaganja antigenima stranih krvnih grupa, što je zabeleženo kod mačaka i ljudi. Zbog ove činjenice, već prilikom prve pogrešne transfuzije može doći do transfuzijske reakcije. Kod pasa su, za razliku od mačaka i ljudi, antitela na strane antigene eritrocita (aloantitela) retko prisutna, što, u najvećem broju slučajeva, prvu transfuziju kod pasa čini bezbednom.

 Krvne grupe pasa

Krvne grupe pasa su definisane prisustvom glikolipida i glikoproteina na membrani eritrocita i klasifikovane unutar tzv. DEA (engl. Dog Erythrocyte Antigens) sistema. Trenutno, DEA sistem prepoznaje sedam standardizovanih (međunarodno priznatih) antigena eritrocita: 1.1, 1.2, 1.3, 3, 4, 5 i 7, uprkos činjenici da je do sada opisano najmanje 13 krvnih grupa kod pasa. Nabrojani antigeni eritrocita (aloantigeni) se razlikuju po svojoj antigenosti, sposobnosti da izazovu teške transfuzijske reakcije, kao i učestalosti zastupljenosti u populaciji pasa.

DEA 1

Zastupljenost DEA 1 antigena u populaciji pasa je od 33 do 60 procenata i postoje tri  podtipa (1.1, 1.2 i 1.3.) Sa aspekta transfuzijskih reakcija, veći značaj imaju podtipovi 1.1 i 1.2. Ukoliko DEA 1.1 ili DEA 1.2 negativan primalac dobije punu krv ili eritrocite od DEA 1.1 ili DEA 1.2 pozitivnog davaoca, može doći do akutne transfuzijske reakcije, praćene hemolizom (raspadanjem) eritrocita davaoca već u prvih 12 časova posle transfuzije. Ovakve reakcije se očekuju samo kod DEA 1.1 ili 1.2 negativnih pasa koji su prethodno primili krv DEA 1.1 ili DEA 1.2 pozitivnog davaoca,  ali ne i pri prvoj transfuzji.

 DEA 3

Zastupljenost ovog antigena u populaciji pasa je manja od 6 procenata, ali se kod hrtova kreće i do 23. Aloantitela na DEA 3 antigen kod DEA 3 negativnih pasa mogu biti urođena, što znači da za njihovu pojavu u cirkulaciji nije neophodna prethodna senzibilizacija DEA 3 antigenom. Ova pojava je registrovana kod približno 20 procenata DEA 3 negativnih pasa što objašnjava pojavu transfuzijskih reakcija kod primalaca i pri prvoj transfuziji. Ove reakcije su generalno blage i odložene, ali zbog njih smatra da DEA 3 pozitivni psi nisu dobri davaoci.

DEA 4

U populaciji pasa, zastupljenost DEA 4 antigena je visoka i kreće se do 98 procenata.  Zbog toga se DEA 4 pozitivni psi, negativni na ostale antigene DEA sistema, smatraju „univerzalnim davaocima“.

DEA 5

Zastupljenost ovog antigena, slično DEA 3 antigenu, je najveća u populaciji hrtova i približno iznosi 30 procenata. Utvrđena je urođena pojava aloantitela na DEA 5 antigen kod 10 procenata  pasa koji su DEA 5 negativni, što sugeriše da ni DEA 5 pozitivni psi nisu dobri donori.

DEA 7

Značaj DEA 7 antigena, u veterinarskoj transfuziologiji je kontroverzan i predmet je brojnih debata. Za razliku od ostalih eritrocitnih antigena, DEA 7 nije integralni antigen membrane eritrocita i može se naći slobodan u krvnoj plazmi  ili pasivno vezan za membranu eritrocita.

Nosioci ovog antigena u populaciji pasa se ne smatraju adekvatnim donorima, zbog činjenice da su aloantitela na DEA 7 antigen prisutna kod 20 do 50 procenata DEA 7 negativnih pasa.

Krvne grupe mačaka

Sistem krvnih grupa kod mačaka je sličan ABO sistemu kod ljudi i obuhvata A, B i AB krvne grupe (AB sistem). Antigen krvne grupe A je N-glikozil-neuraminska kiselina (NeuGc), dok je N-acetil-neuraminska kiselina (NeuAc) antigen krvne grupe B. Mačke koje pripadaju A krvnoj grupi, na površini eritrocita dominantno eksprimiraju NeuGc, dok se na površini eritrocita, kod mačaka koje pripadaju B krvoj grupi, nalazi isključivo NeuAc. Shodno tome, AB krvna grupa je predstavljena gotovo jednakom zastupljenošću NeuGc i NeuAc na membrani eritrocita. U populaciji mačaka je ubedljivo najzastupljenija A krvna grupa (87 %) dok je nalaz AB krvne grupe izuzetno redak. Kod mačaka se, slično ljudima, normalno (bez prethodne senzibilizacije) nalaze aloantitela na antigene eritrocita druge krvne grupe. Nažalost, ono što razlikuje mačke od ljudi je činjenica da kod njih ne postoji nulta (0) krvna grupa (krvna grupa bez aloantigena), a samim tim ni „univerzalni donor“. Stoga se bezbedna transfuzija krvi kod mačaka može izvesti samo između jedinki koje pripadaju istoj krvnoj grupi.

Prof. dr sci. vet. med. Miodrag Lazarević