Koje čulo je najrazvijenije kod pasa?

Ljudi se u kretanju i orjentaciji najviše oslanjaju na čulo vida a psi na čulo mirisa, da bi razumeli i istražili svoju okolinu. Psi mogu da osete mirise oko 100.000 puta oštrije od ljudi. To je između ostalog posledica evolucije i bio je preduslov opstanka, a kod familije Canis, (Canis lupus familiaris je kategorija pasa), lov je bio osnovni način ishrane i preživljavanja. Zbog svog razvijenog i preciznog čula mirisa, neke rase pasa se koriste za različite specijalne zadatke. Psi mogu da raspoznaju mirise koje ljudi ne mogu da detektuju, oni su deo timova spasilačkih ekipa, kriminalne i vojne policije, timova za različite pretrage i pronalaženja određenih namirnica ili supstanci, i tako dalje. Psi mogu da osete mirise na velikoj daljini, npr.da prepoznaju određen miris na 4 kilometara u poređenju sa ljudima koji tu istu mirisnu senzaciju mogu da osete na stotinak metara, u najboljem slučaju.

Morfolozi, naučnici veterinarske struke, koji proučavaju pseće čulo mirisa daju neke nalaze o ovoj specijalnoj moći. Mirisni (olfaktorni) sistem je vrlo široko postavljen u nosnoj duplji pasa, za razliku od ljudi koji imaju ograničenu površinu mirisne regije u svojoj anatomiji. Objašnjenje za specijalne moći mirisa pasa nalazi se u strukturi na ćelijskom nivou ovog čula (olfaktivni epitel) koje se nalazi na krovu nosne duplje u zoni površinske sluznice. U njemu je otkriveno prisustvo miliona senzornih receptora (nalaze se na gornjoj površini senzitivnih ćelija koje su specijalizovani i modifikovani neuroni) za primanje odorantnih (mirisnih) nadražaja. Dugački nervni produžeci (neuriti) senzornih ćelija udružuju se u olfaktorni (mirisni) nerv kojim se prenose ove nadražajne informacije do moždanih centara. Prijem informacija odvija se na specijalnim mestima u kori velikog mozga gde se ti signali dešifruju i prepoznaju kao mirisne senzacije. Rekli smo već da je ovih centara kod pasa mnogo više i imaju veću teritoriju u poređenju sa mozgom ljudi.

Psi nemaju nos kakav imaju ljudi, da se ističe i prominira na prednjem delu lica. Njuška na kojoj se nalaze nosni otvori naziva se latinskim  imenom planum nasale. “Nosevi” pasa takođe rade (funkcionišu) drugačije od ljudskih. Ljudi mirišu i dišu kroz isti kanal kada udišu, a kod pasa postoje dva odvojena odeljka. Kada psi udahnu, delovi sluznice u njihovim nozdrvama se savijaju tako da udišu kiseonik kroz jedan prolaz i obrađuju mirise u drugom. Kod ljudi se mirisi obrađuju u malom delu nosne šupljine. U suštini, mirisi koje ljudi primaju su prolazni i oslobađaju se pri izdisanju. Kod pasa, međutim, više od 10 procenata vazduha koji se udahne odlazi u zadnji deo nosa, dok se ostatak vazduha oslobađa pri izdisanju. Vazduh sa mirisima filtrira se kroz strukture koje se nazivaju turbinatori. Turbinatori filtriraju i razlikuju molekule mirisa na osnovu njihove veličine, a zatim šalju električne signale u mozak kako bi se mirisi analizirali i identifikovali. Takođe, zbog morfološke (anatomsko-histološke) strukture nosa, psi takođe mogu da odrede iz kog pravca dolazi miris, pored identifikacije samog mirisa.

U građi nosa i nosne sluznice kod pasa (kao i kod mnogih drugih životinja) postoje dodatne strukture sa specijalnim namenama i ulogama u životu. Neki autori ovu strukturu nazivaju drugi ili dodatni olfaktorni organ a zove se vomeronazalni organ, Jakobsonov organ. Ovaj organ, koji se nalazi blizu dna nosnog prolaza psa, upija miris feromona, odnosno prima senzorni nadražaj pristigao na ovaj deo sluznice. Feromoni su mirisi proizvedeni u posebnim „mirisnim“ žlezdama karakterističnim za svaku vrstu. Kod ljudi ovakve žlezde su slabo razvijene u poređenju sa životinjskim svetom, pa samim tim i vomeronazalni organ kod čoveka za koga se smatra da je rudimentiran. Feromoni su značajni za životinje i pomažu u različitim situacijama, pre svega kod razmnožavanja u vreme parenja kada se otkrivaju jedinke koje su u estrusu (polnom žaru) i samim tim spremne za oplodnju. Pored toga ovo čulo  „radi“ u prepoznavanju jedinki svoje vrste, otkrivanju neprijatelja, poznavanju  i okupljanju svojih mladunaca, i tako dalje.

Iako su naučnici napravili mnoga otkrića o čulu mirisa pasa postoje još mnoge nepoznanice koje treba razjasniti i otkriti. Tim istraživanjima saznajemo više o našem četvoronožnom prijatelju, ali imamo imamo dodatni uvid u mnoge mehanizme ovoga čula koje se tiču i čoveka i drugih pripadnika animalnog sveta.

Prof.dr sci.vet.med Danica Marković