Pas i velike gužve: kako se ponašaju i šta osećaju

Jel ideš sa psom?  

Naravno on voli da bude uz mene. Razmišljam. Nisam siguran. Apsolutno, on obožava ljude. Ne, ne, pa on se plaši gužve. Nikako, postaje agresivan. Idem, ali ga nosim u naručju, mali je on. I tako bismo mogli da ređamo najrazličitija razmišljanja i različita činjenja.  

Ipak smo svedoci da iz nedelje u nedelju tokom masovnih šetnji viđamo mnoštvo pasa koji zajedno sa vlasnicima šetaju. Redovni šetači neke već prepoznaju, a nekima znaju i imena. 

Divno, baš su slatki, neodoljivi su, pravi šetači, vidi kako uživaju. Ali da li je to baš tako i iz perspektive jednog psa, da li je sve baš tako idilično ili ne. Šta na ovu temu imaju da kažu bihevioristi koji se bave ponašanjem pasa. 

Veliko mnoštvo ljudi i/ili drugih pasa i kod psa koji po prirodinije agresvan može da izazove agresiju. Ako ne izazove agresiju velika je verovatnoća da će se javiti socijalna anksioznost, nervoza i uplašenost, odnosno pojaviće se strah. Kako se agresivno ponašanje najčešće javlja kao posledica straha, nije neočekivana ni pojava agresije kod pasa koji inače nisu agresivni. 

Vođenje psa na mesto puno ljudi, puno buke, skandiranja, pištanja ili glasne muzike će najverovatije uplašiti psa i izazvati strah čak i kod onih pasa koju su socijalizovani jer su im je velika gužva i zvuci koji se proizvode na ovakvim mestima potpuno strani. Jednom rečju pas će biti užasnut, uplašen, uznemiren.  

Socijalizacija pasa je proces sa kojim se počinje dok je još štene i to tokom najosetljivijeg perioda odrastanja, između tri i dvanaest nedlja starosti kada bi štenci trebalo da postanu svesni društvenog sveta koji ih okružuje.  To je momenat  kada počinju da učekako da se ponašaju među ljudima i drugim psima. Nažalost svedoci smo da se u ovom periodu štenci veoma retko socijalizuju, što iz neznanja, što iz straha od razlčiith infektivnih bolesti, jer je to period kada se oni podvrgavaju imunoprofilaksi i još nisu zaštićeni vakcinama od zaraznih bolesti pa ih odgajivači ili vlasnici drže iziolovano. Treba zapamtiti da je štene lako socijalizovati, a odraslog psa veoma tešo ili nemoguće. 

Zato ovakvo mnoštvo ljudi i buke svakako izaziva nelagodu ili strah čak i kod već socijalizovanih pasa, a sa druge strane nesocijalizovani psi stiču dodatana iskustva da je veoma neprijatno i strašno biti u masi ljudi. Naravno da kasnije ovakvo iskustvo stvara dodatni strah ili pogoršava postjeći i dovodi do nepoželjnog ponašanja pasa. U zavisnosti od psa i nivo anksioznosti će biti različit. 

Kako se prepoznaje anksiozan i uplašen pas. Pre svega pas ima izbezumljen pogled, raširene zenice, dahće, balavi, trese se, podvija rep, pokušava da se sakrije iza vlasnika, cvili ili čak reži. 

Psi koji odrastaju u ruralnim oblastima ii koji su zaštićni u svojim domovima i retko odlaze među masu ljudi postaju veoma uplašeni kada napuste svoju matičnu teritoriju. 

Najbolji primer za ovakvo ponašanje su psi lutalice. Njih nikada nećete videti na masovnim okupljanjima da prate masu, oni se sakriju, sklone dok masa ne prođe i dok se buka ne stiša. 

Studije pokazuju da se oko 39% pasa plaši buke, a poznato je da gde je masa ljudi tu je i buka. Naravno to je najčešće strah od grmljavine i vatrometa, ali ne retko i od bubnjeva, pištaljki i druge vrste buke. Sa druge strane ne smemo zaboraviti da je sluh pasa mnogo senzitivniji u odnosu na naš sluh te se taj strah od buke delimično krije i u ovoj činjenici. Zvuk koji je za nas glasan, psi doživljavaju kao znatno glasniji. Ljudsko uho je u stanju da čuje zvuk frekvencije do 20000 herca, dok je kod pasa to čak do 45000, iz čega proizilazi činjenica da psi glasno i jasno čuju veoma visoke frekvence  koje naše uho ne može da čuje. 

Neke rase pasa poput nemačkih, australijskih ili škotskih ovčara su osetljiviji na buku u odnosu na ostale. 

Psi takođe imaju i veoma razvijen njuh. U masi ljudi vi ne možete pratiti šta pas njuška ili jede. Nikada se ne zna šta može biti na ulici, a naročito pri masovnom okupljanju velikog broja ljudi. 

Naravno na masovnim okupljanjima poput protesta uvek postoji mogućnost korišćenja nasilnih mera poput suzavca ili nekih drugih koje su više nego štetne, a mogu biti i fatalne za psa. Čak i da nema opasnosti po zdravlje panika kod psa može dovest do toga da se otrgne sa povoca i pobegne. Rizik od gubitka psa u ovakvim sitaucijama je velik. 

Uprkos činjenici da su psi radi da provode vreme sa ljudima, pre  svega sa svojim vlasniicma postoje momenti kada ih je bolje ostaviti same kod kuće. Odlazak na protest je jedan od tih trenutaka. 

Naravno da sva masovna okupljanja nisu podjednako velika po brojnosti ljudi, da nisu podjednako bučna i da ne nose iste rizike, kao i da su neki psi obučeni kako da se ponašaju u masovnom oruženju ljudi ipak dobro razmislite da li je dobrobit vašeg psa ugrožena ukoliko ga povedete sa sobom. Možda je manje sebično ostaviti ga ipak kod kuće u bezbednom okruženjenju.  

Znaće on već da ga vi volite. 

Prof. Dr Radmila Resanović 

Redovni profesor fakulteta veterinarske medicine – katedra za bolesti kopitara, mesojeda, živine i i divljači