Sve o čulu ukusa kod pasa
Psi koriste sva svoja čula kako bi istražili svet oko sebe, među kojima je naravno i čulo ukusa.
Uvod
„Moj pas obožava banane“; „Moj neće da okusi granule“; „Švrća ludi za čokoladom, Meda jede samo konzerve“; „Uh moja Čila je užasna, kako da vam kažem jede sopstveni izmet jezivo, grozno“; „Ovaj moj je sad počeo da čeprka po kesi za đubre.“
Ovo je samo mali, malecki delić priča i iskustava koje možete da čujete tokom šetnje ili dok se družite sa drugim vlasnicima pasa, dok ljubimci uživaju u zajedničkoj igri ili pokušavaju da pronađu slasni zalogaj za sebe.
Hajde da pokušamo da odgonetnemo šta se krije iza ovako različitih ukusa naših vernih drugara – (h1 podnaslov)
Psi koriste sva svoja čula da bi istraživali svet oko sebe, među kojima je svakako i čulo ukusa. Čulo ukusa je evoluciono najstarije čulo. Kada psi preko receptora za ukus dobiju informaciju o ukusu, ta informacija putuje kranijalnim nervima do mozga gde se spaja sa drugim informacijama.
Prema do sada objavljenim podacima, psi imaju oko 1700 receptora za ukus raspoređenih po usnoj duplji. To je svakako znatno manji broj u odnosu na ljude koji poseduju između 9 i 10 hiljada receptora i naravno znatno više od mačaka, koje imaju negde oko 500. Važno je napomenuti da psima u osećaju ukusa znatno pomažu i receptori mirisa, koji su kod pasa izuzetno razvijeni. Miris kod pasa je neuporedivo razvijeniji u odnosu na čulo mirisa kod ljudi. Psi imaju oko 125 miliona senzornih receptora u nosu, u zavisnosti od rase, u poređenju sa pet do deset miliona senzornih receptora kod ljudi. Tako da psi razlikuju piletinu, svinjetinu ili govedinu ne preko gustatornih kvržica, odnosno čula ukusa, već preko čula mirisa.To je takođe razlog zašto su psi više zainteresovani za hranu koja jače miriše, kao što je na primer konzervirana hrana u odnosu na suve granule. Konzervirana hrana je najčešće aromatičnija, pa sami tim i primamljivija psima.
Psi imaju oko 1700 receptora za ukus raspoređenih po usnoj duplji, što je znatno manji broj u odnosu na ljude koji poseduju između 9 i 10 hiljada receptora – Prof. Dr Radmila Resanović
Razlika između čula ukusa kod ljudi i pasa
Receptori za različite ukuse su kod pasa i ljudi drugačije raspoređeni duž jezika. Kod ljudi se receptori za slatko nalaze na vrhu jezika, dok se kod pasa nalaze na korenu jezika. To je razlog zašto nam se čini da psi gutaju slatkiše bez žvakanja. Dakle, receptori za slano i slatko kod pasa se nalaze na prednjem delu jezika, a za kiselo i gorko na bazi jezika.
Čulo ukusa se veoma brzo formira nakon rođenja, ali se za života sa starošću pasa broj receptora za ukus smanjuje, kao i broj receptora za miris, te je to jedan od razloga zašto psi postaju probirljiviji sa godinama kada je hrana u pitanju. Svi receptori za ukus se nalaze u gustatornim kvržicama jezika. Poput ljudi, psi razlikuju slatke, slane, gorke i kisele ukuse.
S obzirom na činjenicu da su psi izvorne karnivore, odnosno da vode poreklo od isključivih karnivora, iako su vremenom pretvoreni u omnivore (svaštojede), razvijeniji su im receptori koji su povezani sa hemijskim supstancama vezanim za meso i masti, ali treba napomenuti da su i ti receptori manje suptilni u odnosu na receptore kod ljudi. Iz istih razloga manje su im razvijeni receptori za slano, jer meso sadrži dovoljno soli da zadovolji potrebu organizma.
Percepcija gorkog ukusa je povezana sa odbacivanjem potencijalno toksičnih supstanci, a samim tim i sprečavanja trovanja.
Zaključak
Ispitivanjima je dokazano da većina pasa više voli govedinu u odnosu na svinjetinu, piletinu i jagnjetinu. Takođe ređe jedu toplu i vlažnu hranu u odnosu na suvu i hladnu. Na formiranje ukusa utiče i hrana kojom su hranjeni kao štenad. Većina pasa voli raznovrsnu hranu.
No naravno, kao i ljudi, svaki pas ima lične preferencije ukusa.